户别是什么
Ломбарди?а Lombardia Lumbardia | |
---|---|
![]() | |
![]() | |
Држава | ![]() |
Админ. центар | Милано |
Службени ?език | ломбардски |
Председник | Роберто Форми?они |
Површина | 23.865 km2 |
— бро? ст. | 9.742.676 |
— густина ст. | 408,24 ст./km2 |
Званични веб-са?т |
Ломбарди?а (итал. Lombardia, ломб. Lumbardia) ?е ?една од 20 реги?а Итали?е. Налази се у северном делу зем?е. Главни град ?е Милано, а познати градови су и Бреша, Бергамо и Комо.[1]
Ломбарди?а спада у на?ве?е итали?анске покра?ине по пространству, а по бро?у становника и уделу у националном дохотку ?е убед?иво прва. Тако?е, престоница Милано ?е економски центар Итали?е и ?едан од на?знача?ни?их градова у Европи.
Положа?
[уреди | уреди извор]Ломбарди?а ?е северна покра?ина Итали?е са државном границом ка Шва?царско? на северу.[2] ?едним делом ова граница ?е и ?езерска. Са осталих страна налазе се друге итали?анске покра?ине:
- североисток — Трентино-?ужни Тирол
- исток — Венето
- ?уг — Емили?а-Рома?а
- запад — Пи?емонт
Природне одлике
[уреди | уреди извор]Површина покра?ине ?е 23.865 km2 и по овоме ?е Ломбарди?а ?една од на?пространи?их итали?анских покра?ина.
Ре?еф
[уреди | уреди извор]У оквиру Ломбарди?е разлику?е се неколико природних целина у правцу ?уг - север. ?ужни део ?е равничарско подруч?е уз реку По. То ?е средиш?и део Падске низи?е, житнице Итали?е. Ова? део заузима половину површине покра?ине и ту се га?е жита и повр?е. Целина предалског побр?а ?е сред?а и на?ма?а целина (12%) ?е област винограда и во??ака. Северни део (40% површине) ?е изразито планински у оквиру система Алпа са неколико насе?ени?их долина. То ?е сточарско подруч?е, ?едино су у долинама су разви?ене остале врсте по?опривреде. Занемар?иво мали део покра?ине ?е у систему Апенинског побр?а на кра??ем ?угу.
Клима
[уреди | уреди извор]Клима у ве?ем делу Ломбарди?е ?е континентална клима са знача?них утица?ем са средоземне са мора. Стога су зиме нешто блаже, а лета топли?а и сув?а него код уобича?ене климе овог типа. У вишим кра?евима клима ?е оштри?а, а на планинама влада планинска клима.
Воде
[уреди | уреди извор]Ломбарди?а ?е унутаркопнена покра?ина, али има веома разви?ен система вода. Посебност покра?ине су три велика итали?нска ?езера ледничког порекла - Комо, Гарда, Ма?оре и Изео, ко?а су туристички посе?ена. Речним системом доминира река По на ?угу покра?ине и делимично граница ка Емили?и-Рома?и. Она тече упореднички. У ?у се улива ве?ина река мериди?анског правца — Тичино, Ада, Минчио, О?о. Ове реке се користе обилато за навод?ава?е, а у вези са тим посто?и и веома разви?ен систем вештачких канала.
Управна подела
[уреди | уреди извор]
Ломбарди?а ?е поде?ена у 12 округа, одн. провинци?а са истоименим градовима као управним средиштима:
- Бергамо
- Бреша
- Варезе
- Комо
- Кремона
- Леко
- Лоди
- Мантова
- Милано
- Монца и Бри?анца - нови округ, успостав?ен 2009. г.
- Пави?а
- Сондрио
Истори?а
[уреди | уреди извор]
Подруч?е Ломбарди?е било ?е насе?ено ?ош у време праистори?е (Етрурци, Гали, Келти). Рим?ани запоседа?у ово подруч?е у 2. веку п. н. е. Подруч?е ?е успостав?ено као римска провинци?а Гали?а Цисалпина. Током неколико векова владавине старог Рима становништво ?е романизовано, а провинци?а се развила у ?едну од на?разви?ени?их.
После пропасти старог Рима кроз ову област прошло ?е много варварских племена. Ме?утим, племе Лангобарди, ко?е ?е запосело простор 570. г., владало ?е готово два века. По овом племену ?е цео средиш?и простор низи?е добио данаш?и назив. Потом ?е следила власт страних држава, Франачке, Баварске. У 10. век дошло ?е у ово? области до наглог разво?а привреде, што ?е искористило месно племство и осамосталило се у виду више државица. Од ?их на?знача?ни?а била ?е држава са седиштем у Милану. Она ?е веома брзо преузела првенство и доживела процват у 12. и 13. веку. Ме?утим, у следе?им вековима политичка нестабилност довела ?е ову област у вазални однос према околним мо?ним државама (Хабзбуршко царство, Млетачка република, Француска, Шпани?а). Тако?е, разни делови простора Ломбарди?е били су у различитим везама са околним државама.
Током Наполеонових ратова Ломбарди?а ?е била део ?егове Кра?евине Итали?е, да би потом била део Ломбардо-Венеци?е, вазалне државе Хабзбуршке монархи?е. 1866. г. дошло ?е до припа?а?а Ломбарди?е новоосновано? Итали?и. Одмах ?е основана покра?ина Ломбарди?а. Нова владавина ?е убрзо оживела привреду. Током неколико наредних децени?а Ломбарди?а са Миланом на челу ?е постала економско средиште Итали?е. У 20. веку покра?ина ни?е претрпела знатно штете у светским ратовима и до кра?а века постала ?е ?едно од на?разви?ени?их подруч?а Европе.
Становништво
[уреди | уреди извор]Данас Ломбарди?а има преко 9,5 милиона становника и то ?е покра?ина Итали?е са на?више становника. То ?е двоструко више становника него пре ?едног века.
Густина насе?ености ?е преко 400 ст./км2, што ?е знатно више од државног просека (200 ст./км2). Равничарски део покра?ине ?е знатно гуш?е насе?ен него северно, алпско подруч?е. Посебно ?е густо насе?ена ?економска кичма“ покра?ине, лини?а Новара—Милано—Бергамо—Бреша.
Етничка слика У покра?ини доминира итали?анско становништво. Утица? наглог разво?а покра?ине огледа се и у великом уделу становништва са привременим боравком (8,4%).
Привреда
[уреди | уреди извор]Ломбарди?а ?е по уделу у националном дохотку на?разви?ени?а покра?ина Итали?е. То ?е ?економско срце“ државе.
По?опривреда
[уреди | уреди извор]Разви?е су гране зем?орад?а и сточарство.
Индустри?а
[уреди | уреди извор]Знача?не индустри?ске гране су: металурги?а, машинска, хеми?ска, електро-техничка и текстилна. Посебно ?е разви?ен сред?и по?ас на лини?и Торино—Милано—Бреша—Венеци?а.
Туризам
[уреди | уреди извор]Ломбарди?а ?е важно туристичко одредиште. Милано, као важан европски град богат истори?ом привлачи велики бро? туриста годиш?е. Градови попут Бреша, Кремоне и Мантове знача?ни су насле?у из рани?их времена. ?езера су тако?е веома привлачна. У покра?ини посто?е и зимски туристички центри на Алпима (нпр. Ливи?о).[3]
Галери?а
[уреди | уреди извор]- Фотографи?е градова покра?ине
-
Падска низи?а - по?а са навод?ава?ем
-
Алпско подруч?е код Ливи?а
-
Тркалиште ?Формуле 1" у Монци
-
Град Леко на ?езеру Комо
-
Милано
-
Бреша
-
Бергамо
-
Комо
-
Варезе
-
Кремона
-
Пави?а
-
Мантова
-
Стари мост преко реке Тичино
-
?езеро Комо са Алпима у позадини
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ ?Итали?а - регионални преглед”. Зна?е.орг. Приступ?ено 16. 1. 2020.
- ^ ?10 ствари ко?е морате пробати и видети у Ломбарди?и”. На?бо?е из Итали?е. Приступ?ено 16. 1. 2020.
- ^ ?Ломбарди?а, Итали?а”. Wine Style. Приступ?ено 16. 1. 2020.
Спо?аш?е везе
[уреди | уреди извор]Општа обавеште?а
[уреди | уреди извор]Окрузи
[уреди | уреди извор]- Provincia di Bergamo
- Provincia di Brescia
- Provincia di Como
- Provincia di Cremona
- Provincia di Lecco
- Provincia di Lodi
- Provincia di Mantova
- Provincia di Milano
- Provincia di Pavia
- Provincia di Varese
- Provincia di Sondrio
Универзитети
[уреди | уреди извор]- Università degli Studi di Milano
- Università degli Studi Milano Bicocca (Милано-Монца)
- Milan's Politecnic Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (1. ма? 2021)
- Università Bocconi (Милано)
- Università Cattolica del Sacro Cuore Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (3. април 2015) (Милано)
- Università degli Studi di Bergamo
- Università degli Studi di Brescia
- Università degli Studi di Mantova
- Università degli Studi di Pavia
- Università Carlo Cattaneo LIUC (Castellanza)
- Università degli Studi dell'Insubria (Varese-Como)